У Бриселу је отворена изложба ''Србија, земља фресака'', на којој је представљено 13 копија фресака и 11 скулптура које посетицома предочавају српску културу у прошлости као део европске баштине. Изложба је постављена у веома репрезентативном простору који омогућава да је током дана види више од хилјаду лјуди.
На изложби су поред фресака из манастира Раванице приказане и фреске из манастира Манасија, Милешева, Градца, Студенице, Грачанице, Студенице, Дечана, Старог Нагоричана, из цркве Богородице Љевишке и Пећке патријаршије.
субота, 18. септембар 2010.
петак, 17. септембар 2010.
U Ravanici uklonjen stari pod zbog grejanja
Ministarstvo kulture Srbije naložilo Zavodu za zaštitu spomenika kulture skidanje klima-uređaja
Komisija Ministarstva kulture odbila i nacrt novog kivota za mošti kneza Lazara kao neprimeren Foto A. Vasiljević
S crkve manastira Ravanica moraju da se uklone klima-uređaji, odnosno da se preduzmu sve zakonske mere za vraćanje objekta u prvobitno stanje. To je Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu naložila Komisija za kulturna dobra od izuzetnog značaja Ministarstva kulture Srbije. Po rečima Dragana Minića, direktora pomenutog zavoda u Kragujevcu, ova ustanova je teritorijalno zadužena za Ravanicu, ali sve uslove, saglasnosti i nadzor nad radovima obavlja Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
– Klime su postavljena samoinicijativno, mi ne bismo dozvolili da se naruži izgled manastira. Radna grupa za Ravanicu krajem prošle godine obišla je manastir i dostavila izveštaj Komisiji, koja nas je pre 15 dana obavestila da preduzmemo zakonske mere. Mi smo se obratili Republičkom zavodu da donese rešenje o vraćanju crkve u prethodno stanje, odnosno da se uklone klime sa fasade i krova. Odgovor čekamo – ističe Minić.
Da podsetimo, „Politika” je juče objavila fotografiju manastira Ravanica sa klima-uređajem ugrađenim na fasadu ovog crkvenog zdanja. Po rečima dr Marka Popovića, predsednika Komisije za kulturna dobra, to nije jedina neprimerena intervencija koja je urađena u poslednjih nekoliko godina na srednjovekovnom objektu. Odgovornost za to, prema Popovićevim rečima, snose eparhija i prethodno rukovodstvo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
– Republički zavod je 2006. godine izdao konzervatorske uslove za nadziđivanje konaka, što nije smelo da se dozvoli. Takva nadogradnja nije priličila spomeničkom kompleksu, kao ni podizanje palionica sveća i prodavnice. Ona je podignuta preko južnog bedema ravaničkog utvrđenja, čime je potpuno poremećen izgled i integritet kompleksa. Treća intervencija je bez saglasnosti zavoda urađena u samoj crkvi gde je preko starog poda postavljeno podno grejanje i novi mermerni pod, neodgovarajući za crkvu iz druge polovine 14. veka – kaže Popović.
Time je, ocenjuje naš sagovornik, promenjen nivo poda, a najgore je što pre toga nisu urađena istraživanja grobnice kneza Lazara, koja se nalazi ispod, čime joj naneta velika šteta. Popović naglašava da klima-uređaji nisu ugrađeni samo iznad priprate nego i iza oltarskog prostora, gde je instalacija provučena kroz prozor i okačena na fasadu.
– Nismo sigurni da je nadležni vladika voljan da se u Ravanici uspostavi saradnja između službe zaštite i eparhije. To se pokazalo i kod ideje da se uradi novi kivot za mošti kneza Lazara. Nacrt je stigao u Ministarstvo kulture, ali komisija ga je odbila kao neprimeren. Braničevskom vladici je predloženo da se pozove grupa stručnjaka za srednji vek i da se sa njima definiše izgled novog kivota koji treba da dolikuje srednjovekovnom manastiru i ličnosti kneza Lazara. Eparhijin nacrt daleko je od ovakvih htenja. Vladika nije sazvao sastanak i ne znam dokle se stiglo s tim – naglašava naš sagovornik.
Po rečima Popovića, Komisija od Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraguejvcu nije tražila da se sve ruši, već da se crkva dovede u prvobitno stanje, da se vrati stari pod – ispod njega može da se postavi podno grejanje, ali pre toga da se obavi detaljno ispitivanje.
On dodaje da je saradnja između službe zaštite, Ministarstva kulture i Srpske pravoslavne crkve sada bolja kako se takvi slučajevi više ne bi ponavljali.
Dr Radivoj Radić, profesor istorije Vizantije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kaže da je protiv takvih inovacija.
– Mislim da je ovo nedopustivo, jer narušava tradiciju. Ravanica spada u moravski stil, to je spomenik prvog reda, veoma važan u istoriji naše srednjovekovne umetnosti – objašnjava dr Radić i dodaje da su u odlučivanju o ovom slučaju, ipak, najkompetentniji stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.
U Eparhiji braničevskoj nam je rečeno da niko ne može da komentariše da li ugradnjom ovog uređaja narušen izgled kulturnog dobra, jer nadležni u ovoj eparhiji nisu dobili nikakvu informaciju o tome iz manastira. „Ako je klima postavljena, to je sigurno učinjeno zbog okolnosti u samoj crkvi”, kažu u ovoj eparhiji bez namere da raspravljaju o narušavanju izgleda ovog istorijskog objekta.
– Klime su postavljena samoinicijativno, mi ne bismo dozvolili da se naruži izgled manastira. Radna grupa za Ravanicu krajem prošle godine obišla je manastir i dostavila izveštaj Komisiji, koja nas je pre 15 dana obavestila da preduzmemo zakonske mere. Mi smo se obratili Republičkom zavodu da donese rešenje o vraćanju crkve u prethodno stanje, odnosno da se uklone klime sa fasade i krova. Odgovor čekamo – ističe Minić.
Da podsetimo, „Politika” je juče objavila fotografiju manastira Ravanica sa klima-uređajem ugrađenim na fasadu ovog crkvenog zdanja. Po rečima dr Marka Popovića, predsednika Komisije za kulturna dobra, to nije jedina neprimerena intervencija koja je urađena u poslednjih nekoliko godina na srednjovekovnom objektu. Odgovornost za to, prema Popovićevim rečima, snose eparhija i prethodno rukovodstvo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
– Republički zavod je 2006. godine izdao konzervatorske uslove za nadziđivanje konaka, što nije smelo da se dozvoli. Takva nadogradnja nije priličila spomeničkom kompleksu, kao ni podizanje palionica sveća i prodavnice. Ona je podignuta preko južnog bedema ravaničkog utvrđenja, čime je potpuno poremećen izgled i integritet kompleksa. Treća intervencija je bez saglasnosti zavoda urađena u samoj crkvi gde je preko starog poda postavljeno podno grejanje i novi mermerni pod, neodgovarajući za crkvu iz druge polovine 14. veka – kaže Popović.
Time je, ocenjuje naš sagovornik, promenjen nivo poda, a najgore je što pre toga nisu urađena istraživanja grobnice kneza Lazara, koja se nalazi ispod, čime joj naneta velika šteta. Popović naglašava da klima-uređaji nisu ugrađeni samo iznad priprate nego i iza oltarskog prostora, gde je instalacija provučena kroz prozor i okačena na fasadu.
– Nismo sigurni da je nadležni vladika voljan da se u Ravanici uspostavi saradnja između službe zaštite i eparhije. To se pokazalo i kod ideje da se uradi novi kivot za mošti kneza Lazara. Nacrt je stigao u Ministarstvo kulture, ali komisija ga je odbila kao neprimeren. Braničevskom vladici je predloženo da se pozove grupa stručnjaka za srednji vek i da se sa njima definiše izgled novog kivota koji treba da dolikuje srednjovekovnom manastiru i ličnosti kneza Lazara. Eparhijin nacrt daleko je od ovakvih htenja. Vladika nije sazvao sastanak i ne znam dokle se stiglo s tim – naglašava naš sagovornik.
Po rečima Popovića, Komisija od Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraguejvcu nije tražila da se sve ruši, već da se crkva dovede u prvobitno stanje, da se vrati stari pod – ispod njega može da se postavi podno grejanje, ali pre toga da se obavi detaljno ispitivanje.
On dodaje da je saradnja između službe zaštite, Ministarstva kulture i Srpske pravoslavne crkve sada bolja kako se takvi slučajevi više ne bi ponavljali.
Dr Radivoj Radić, profesor istorije Vizantije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kaže da je protiv takvih inovacija.
– Mislim da je ovo nedopustivo, jer narušava tradiciju. Ravanica spada u moravski stil, to je spomenik prvog reda, veoma važan u istoriji naše srednjovekovne umetnosti – objašnjava dr Radić i dodaje da su u odlučivanju o ovom slučaju, ipak, najkompetentniji stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.
U Eparhiji braničevskoj nam je rečeno da niko ne može da komentariše da li ugradnjom ovog uređaja narušen izgled kulturnog dobra, jer nadležni u ovoj eparhiji nisu dobili nikakvu informaciju o tome iz manastira. „Ako je klima postavljena, to je sigurno učinjeno zbog okolnosti u samoj crkvi”, kažu u ovoj eparhiji bez namere da raspravljaju o narušavanju izgleda ovog istorijskog objekta.
Preživeo ubode hiljadu pčela!
Senje Ponedeljak - 05.10.2009. Za čika Mišu, kako ga od milja zovu u njegovom Senju, zujanje pčela je godinama bilo najlepša muzika. Kako i ne bi kad je pčelarstvo njegova pasija i od detinjstva se, kako kaže, s dedom i ocem brinuo o pčelama. S godinama, ostao je sam u medonosnom poslu jer njegovi sinovi ne vole te vredne insekte, a i alergični su na njihov ubod. Nije ni slutio šta ga čeka od njegovih pčela, ali nikad nije prestao da ih voli.
Sve se, zapravo, odigralo pre šest godina, kada je ovaj vitalni starac krenuo sa štapom uz strmu padinu do bagremara gde su mu bile tri košnice pune meda. Prišao je, pokušao da skine poklopac, ali je daska nabubrila od prethodnih obilnih kiša, koje je smenilo jako sunce, pa se poklopac zalepio za medonosni ram.
- Pri sebi sam imao samo šrafciger i mislio sam malo ću cimnuti i nevolja će biti rešena. Šrafciger je uistinu i pokrenuo poklopac, ali je to bio potpuno pogrešan potez. Pomerio sam s poklopcem i prvi i drugi ram, koji je za njega bio zalepljen, i u košnici je nastao pravi rusvaj. Prva dva rama su se otkačila i tresnula o dno pčelinje kuće i istog momenta crna nepokretna masa je najednom suknula uvis kao iz vulkanskog grotla. Pokušao sam da se odbranim krivim glogovim kocem, kojim sam se inače poštapao, i vitlao sam njime iznad glave - priseća se vremešni pčelar.
U prvi mah, zaštitile su ga naočare velike dioptrije i okvira, a šajkača mu je u naglom trzaju odletela u stranu. Pčele su besomučno poletele na njihovog uzgajivača, koji je bio u košulji s kratkim rukavima. Bolesnog kuka, koliko je mogao bez štapa, sjurio se niz padinu, a pčele su ga bukvalno „okitile“, posebno njegovu glavu. Kaže da su ga košmarno zujanje i grozdovi pčela po čitavom telu „smestili u grobnicu na otvorenom“.
- Pokušavao sam da zovem u pomoć. Glas mi je najednom postao piskav, nisam mogao da otvaram usta i da vičem jer bi mi se sjurile u grlo - dodaje čika Miša, sećajući se svog najvećeg životnog košmara. Ujedi su padali svuda, usta su mu oticala i sopstvene krike starac više nije mogao da čuje. Nisu ga čuli ni seljani, ali je čika Miša imao sreće. Komšija Bora Nešić, i sam vlasnik nekoliko košnica, vratio se iz vinograda jer mu je ponestalo smese za prskanje. Na svu sreću, čuo je slabašno i piskutavo zapomaganje. Pomislio je da je to glas komšinice Vere, čika Mišine žene, i da je ona u nekoj nevolji. Preskočio je ogradu dozivajući je, ali odgovora nije bilo... Samo se i dalje čulo sve slabašnije: ‘’Jao, jao, jao’’. Osluškujući, shvatio je da kukanje dolazi. Od silnih pčela nije prepoznao starca, ali je shvatio da čovek u grozdovima pčela, koji se brani nekim najlonom, može biti samo Miša. Zgrabio je krpu koja je bila na košnicama i pojurio u pomoć starini.
- Bora nije bio ni svestan šta će i kako da mi pomogne, ali nije prezao, iako je u tom momentu i sam bio ugrožen - seća se čika Miša.
Za to vreme, uzbunile su se i ostale komšije. Videvši šta se zbiva, žene iz komšiluka su pojurile u pomoć, neke ponevši i lončiće vode da njome oteraju neku od hiljadu pobesnelih pčela. Prosipale su vodu s daljine i sve je bilo uzalud, a pčele koje nisu mogle da se dočepaju tela svog gazde navalile su na njegove spasioce. Nastao je pravi haos. Komšija Bora se dočepao svoje kape i onako u majici, braneći se od pčela, zgrabio je starca za noge i krenuo da ga vuče strminom u kakvu-takvu sigurnost. Pčele su kao na tacni dobile novu žrtvu za poravnavanje računa i napale Boru po rukama i stomaku, nemilice ga ubadajući.
- Nije me ispuštao, a pčele nisu odustajale. Sve mi je bilo u izmaglici - kaže pčelar Miša.
I tada se desilo čudo... Ostavljen nasred dvorišta, stari pčelar je uspeo da se dokopa obližnje klupe i potraži predah, dovikujući ženi i komšijama da ga poliju vodom. Znao je iz iskustva da pod ledenom vodom pčele padaju kao gromom pogođene. Oterala ih je tek treća kanta spasonosne vode. Dotad je čitavo selo bilo na nogama, pa je dotrčala i medicinska sestra Marija sa spremljenom injekcijom protiv alergije. Više puta je pokušavala da priđe čika Miši i ubrizga mu injekciju, ali to joj nije dopuštao razjareni ostatak pčela. Najzad je našla mjesto na telu i ubrizgala injekciju, a i pčelareva supruga Vera je u međuvremenu pronašla kapsulu protiv alergije i dala unesrećenom suprugu. Seljani su pozvali Hitnu pomoć iz Ćuprije... Neverovatno je, ali pored svih uboda čika Miša je bio toliko svestan da je povadio oko 200 ubojitih žaoka iz svog tela, na kojem je bilo načičkano skoro hiljadu.
Izvor - Alo
Sve se, zapravo, odigralo pre šest godina, kada je ovaj vitalni starac krenuo sa štapom uz strmu padinu do bagremara gde su mu bile tri košnice pune meda. Prišao je, pokušao da skine poklopac, ali je daska nabubrila od prethodnih obilnih kiša, koje je smenilo jako sunce, pa se poklopac zalepio za medonosni ram.
- Pri sebi sam imao samo šrafciger i mislio sam malo ću cimnuti i nevolja će biti rešena. Šrafciger je uistinu i pokrenuo poklopac, ali je to bio potpuno pogrešan potez. Pomerio sam s poklopcem i prvi i drugi ram, koji je za njega bio zalepljen, i u košnici je nastao pravi rusvaj. Prva dva rama su se otkačila i tresnula o dno pčelinje kuće i istog momenta crna nepokretna masa je najednom suknula uvis kao iz vulkanskog grotla. Pokušao sam da se odbranim krivim glogovim kocem, kojim sam se inače poštapao, i vitlao sam njime iznad glave - priseća se vremešni pčelar.
U prvi mah, zaštitile su ga naočare velike dioptrije i okvira, a šajkača mu je u naglom trzaju odletela u stranu. Pčele su besomučno poletele na njihovog uzgajivača, koji je bio u košulji s kratkim rukavima. Bolesnog kuka, koliko je mogao bez štapa, sjurio se niz padinu, a pčele su ga bukvalno „okitile“, posebno njegovu glavu. Kaže da su ga košmarno zujanje i grozdovi pčela po čitavom telu „smestili u grobnicu na otvorenom“.
- Pokušavao sam da zovem u pomoć. Glas mi je najednom postao piskav, nisam mogao da otvaram usta i da vičem jer bi mi se sjurile u grlo - dodaje čika Miša, sećajući se svog najvećeg životnog košmara. Ujedi su padali svuda, usta su mu oticala i sopstvene krike starac više nije mogao da čuje. Nisu ga čuli ni seljani, ali je čika Miša imao sreće. Komšija Bora Nešić, i sam vlasnik nekoliko košnica, vratio se iz vinograda jer mu je ponestalo smese za prskanje. Na svu sreću, čuo je slabašno i piskutavo zapomaganje. Pomislio je da je to glas komšinice Vere, čika Mišine žene, i da je ona u nekoj nevolji. Preskočio je ogradu dozivajući je, ali odgovora nije bilo... Samo se i dalje čulo sve slabašnije: ‘’Jao, jao, jao’’. Osluškujući, shvatio je da kukanje dolazi. Od silnih pčela nije prepoznao starca, ali je shvatio da čovek u grozdovima pčela, koji se brani nekim najlonom, može biti samo Miša. Zgrabio je krpu koja je bila na košnicama i pojurio u pomoć starini.
- Bora nije bio ni svestan šta će i kako da mi pomogne, ali nije prezao, iako je u tom momentu i sam bio ugrožen - seća se čika Miša.
Za to vreme, uzbunile su se i ostale komšije. Videvši šta se zbiva, žene iz komšiluka su pojurile u pomoć, neke ponevši i lončiće vode da njome oteraju neku od hiljadu pobesnelih pčela. Prosipale su vodu s daljine i sve je bilo uzalud, a pčele koje nisu mogle da se dočepaju tela svog gazde navalile su na njegove spasioce. Nastao je pravi haos. Komšija Bora se dočepao svoje kape i onako u majici, braneći se od pčela, zgrabio je starca za noge i krenuo da ga vuče strminom u kakvu-takvu sigurnost. Pčele su kao na tacni dobile novu žrtvu za poravnavanje računa i napale Boru po rukama i stomaku, nemilice ga ubadajući.
- Nije me ispuštao, a pčele nisu odustajale. Sve mi je bilo u izmaglici - kaže pčelar Miša.
I tada se desilo čudo... Ostavljen nasred dvorišta, stari pčelar je uspeo da se dokopa obližnje klupe i potraži predah, dovikujući ženi i komšijama da ga poliju vodom. Znao je iz iskustva da pod ledenom vodom pčele padaju kao gromom pogođene. Oterala ih je tek treća kanta spasonosne vode. Dotad je čitavo selo bilo na nogama, pa je dotrčala i medicinska sestra Marija sa spremljenom injekcijom protiv alergije. Više puta je pokušavala da priđe čika Miši i ubrizga mu injekciju, ali to joj nije dopuštao razjareni ostatak pčela. Najzad je našla mjesto na telu i ubrizgala injekciju, a i pčelareva supruga Vera je u međuvremenu pronašla kapsulu protiv alergije i dala unesrećenom suprugu. Seljani su pozvali Hitnu pomoć iz Ćuprije... Neverovatno je, ali pored svih uboda čika Miša je bio toliko svestan da je povadio oko 200 ubojitih žaoka iz svog tela, na kojem je bilo načičkano skoro hiljadu.
Izvor - Alo
Пријавите се на:
Постови (Atom)