Senje Ponedeljak - 05.10.2009. Za čika Mišu, kako ga od milja zovu u njegovom Senju, zujanje pčela je godinama bilo najlepša muzika. Kako i ne bi kad je pčelarstvo njegova pasija i od detinjstva se, kako kaže, s dedom i ocem brinuo o pčelama. S godinama, ostao je sam u medonosnom poslu jer njegovi sinovi ne vole te vredne insekte, a i alergični su na njihov ubod. Nije ni slutio šta ga čeka od njegovih pčela, ali nikad nije prestao da ih voli.
Sve se, zapravo, odigralo pre šest godina, kada je ovaj vitalni starac krenuo sa štapom uz strmu padinu do bagremara gde su mu bile tri košnice pune meda. Prišao je, pokušao da skine poklopac, ali je daska nabubrila od prethodnih obilnih kiša, koje je smenilo jako sunce, pa se poklopac zalepio za medonosni ram.
- Pri sebi sam imao samo šrafciger i mislio sam malo ću cimnuti i nevolja će biti rešena. Šrafciger je uistinu i pokrenuo poklopac, ali je to bio potpuno pogrešan potez. Pomerio sam s poklopcem i prvi i drugi ram, koji je za njega bio zalepljen, i u košnici je nastao pravi rusvaj. Prva dva rama su se otkačila i tresnula o dno pčelinje kuće i istog momenta crna nepokretna masa je najednom suknula uvis kao iz vulkanskog grotla. Pokušao sam da se odbranim krivim glogovim kocem, kojim sam se inače poštapao, i vitlao sam njime iznad glave - priseća se vremešni pčelar.
U prvi mah, zaštitile su ga naočare velike dioptrije i okvira, a šajkača mu je u naglom trzaju odletela u stranu. Pčele su besomučno poletele na njihovog uzgajivača, koji je bio u košulji s kratkim rukavima. Bolesnog kuka, koliko je mogao bez štapa, sjurio se niz padinu, a pčele su ga bukvalno „okitile“, posebno njegovu glavu. Kaže da su ga košmarno zujanje i grozdovi pčela po čitavom telu „smestili u grobnicu na otvorenom“.
- Pokušavao sam da zovem u pomoć. Glas mi je najednom postao piskav, nisam mogao da otvaram usta i da vičem jer bi mi se sjurile u grlo - dodaje čika Miša, sećajući se svog najvećeg životnog košmara. Ujedi su padali svuda, usta su mu oticala i sopstvene krike starac više nije mogao da čuje. Nisu ga čuli ni seljani, ali je čika Miša imao sreće. Komšija Bora Nešić, i sam vlasnik nekoliko košnica, vratio se iz vinograda jer mu je ponestalo smese za prskanje. Na svu sreću, čuo je slabašno i piskutavo zapomaganje. Pomislio je da je to glas komšinice Vere, čika Mišine žene, i da je ona u nekoj nevolji. Preskočio je ogradu dozivajući je, ali odgovora nije bilo... Samo se i dalje čulo sve slabašnije: ‘’Jao, jao, jao’’. Osluškujući, shvatio je da kukanje dolazi. Od silnih pčela nije prepoznao starca, ali je shvatio da čovek u grozdovima pčela, koji se brani nekim najlonom, može biti samo Miša. Zgrabio je krpu koja je bila na košnicama i pojurio u pomoć starini.
- Bora nije bio ni svestan šta će i kako da mi pomogne, ali nije prezao, iako je u tom momentu i sam bio ugrožen - seća se čika Miša.
Za to vreme, uzbunile su se i ostale komšije. Videvši šta se zbiva, žene iz komšiluka su pojurile u pomoć, neke ponevši i lončiće vode da njome oteraju neku od hiljadu pobesnelih pčela. Prosipale su vodu s daljine i sve je bilo uzalud, a pčele koje nisu mogle da se dočepaju tela svog gazde navalile su na njegove spasioce. Nastao je pravi haos. Komšija Bora se dočepao svoje kape i onako u majici, braneći se od pčela, zgrabio je starca za noge i krenuo da ga vuče strminom u kakvu-takvu sigurnost. Pčele su kao na tacni dobile novu žrtvu za poravnavanje računa i napale Boru po rukama i stomaku, nemilice ga ubadajući.
- Nije me ispuštao, a pčele nisu odustajale. Sve mi je bilo u izmaglici - kaže pčelar Miša.
I tada se desilo čudo... Ostavljen nasred dvorišta, stari pčelar je uspeo da se dokopa obližnje klupe i potraži predah, dovikujući ženi i komšijama da ga poliju vodom. Znao je iz iskustva da pod ledenom vodom pčele padaju kao gromom pogođene. Oterala ih je tek treća kanta spasonosne vode. Dotad je čitavo selo bilo na nogama, pa je dotrčala i medicinska sestra Marija sa spremljenom injekcijom protiv alergije. Više puta je pokušavala da priđe čika Miši i ubrizga mu injekciju, ali to joj nije dopuštao razjareni ostatak pčela. Najzad je našla mjesto na telu i ubrizgala injekciju, a i pčelareva supruga Vera je u međuvremenu pronašla kapsulu protiv alergije i dala unesrećenom suprugu. Seljani su pozvali Hitnu pomoć iz Ćuprije... Neverovatno je, ali pored svih uboda čika Miša je bio toliko svestan da je povadio oko 200 ubojitih žaoka iz svog tela, na kojem je bilo načičkano skoro hiljadu.
Izvor - Alo
Нема коментара:
Постави коментар