Preživeo ubode hiljadu pčela!

Senje Ponedeljak - 05.10.2009. Za čika Mišu, kako ga od milja zovu u njegovom Senju, zujanje pčela je godinama bilo najlepša muzika. Kako i ne bi kad je pčelarstvo njegova pasija i od detinjstva se, kako kaže, s dedom i ocem brinuo o pčelama. S godinama, ostao je sam u medonosnom poslu jer njegovi sinovi ne vole te vredne insekte, a i alergični su na njihov ubod. Nije ni slutio šta ga čeka od njegovih pčela, ali nikad nije prestao da ih voli.
Sve se, zapravo, odigralo pre šest godina, kada je ovaj vitalni starac krenuo sa štapom uz strmu padinu do bagremara gde su mu bile tri košnice pune meda. Prišao je, pokušao da skine poklopac, ali je daska nabubrila od prethodnih obilnih kiša, koje je smenilo jako sunce, pa se poklopac zalepio za medonosni ram.
- Pri sebi sam imao samo šrafciger i mislio sam malo ću cimnuti i nevolja će biti rešena. Šrafciger je uistinu i pokrenuo poklopac, ali je to bio potpuno pogrešan potez. Pomerio sam s poklopcem i prvi i drugi ram, koji je za njega bio zalepljen, i u košnici je nastao pravi rusvaj. Prva dva rama su se otkačila i tresnula o dno pčelinje kuće i istog momenta crna nepokretna masa je najednom suknula uvis kao iz vulkanskog grotla. Pokušao sam da se odbranim krivim glogovim kocem, kojim sam se inače poštapao, i vitlao sam njime iznad glave - priseća se vremešni pčelar.


U prvi mah, zaštitile su ga naočare velike dioptrije i okvira, a šajkača mu je u naglom trzaju odletela u stranu. Pčele su besomučno poletele na njihovog uzgajivača, koji je bio u košulji s kratkim rukavima. Bolesnog kuka, koliko je mogao bez štapa, sjurio se niz padinu, a pčele su ga bukvalno „okitile“, posebno njegovu glavu. Kaže da su ga košmarno zujanje i grozdovi pčela po čitavom telu „smestili u grobnicu na otvorenom“.
- Pokušavao sam da zovem u pomoć. Glas mi je najednom postao piskav, nisam mogao da otvaram usta i da vičem jer bi mi se sjurile u grlo - dodaje čika Miša, sećajući se svog najvećeg životnog košmara. Ujedi su padali svuda, usta su mu oticala i sopstvene krike starac više nije mogao da čuje. Nisu ga čuli ni seljani, ali je čika Miša imao sreće. Komšija Bora Nešić, i sam vlasnik nekoliko košnica, vratio se iz vinograda jer mu je ponestalo smese za prskanje. Na svu sreću, čuo je slabašno i piskutavo zapomaganje. Pomislio je da je to glas komšinice Vere, čika Mišine žene, i da je ona u nekoj nevolji. Preskočio je ogradu dozivajući je, ali odgovora nije bilo... Samo se i dalje čulo sve slabašnije: ‘’Jao, jao, jao’’. Osluškujući, shvatio je da kukanje dolazi. Od silnih pčela nije prepoznao starca, ali je shvatio da čovek u grozdovima pčela, koji se brani nekim najlonom, može biti samo Miša. Zgrabio je krpu koja je bila na košnicama i pojurio u pomoć starini.
- Bora nije bio ni svestan šta će i kako da mi pomogne, ali nije prezao, iako je u tom momentu i sam bio ugrožen - seća se čika Miša.
Za to vreme, uzbunile su se i ostale komšije. Videvši šta se zbiva, žene iz komšiluka su pojurile u pomoć, neke ponevši i lončiće vode da njome oteraju neku od hiljadu pobesnelih pčela. Prosipale su vodu s daljine i sve je bilo uzalud, a pčele koje nisu mogle da se dočepaju tela svog gazde navalile su na njegove spasioce. Nastao je pravi haos. Komšija Bora se dočepao svoje kape i onako u majici, braneći se od pčela, zgrabio je starca za noge i krenuo da ga vuče strminom u kakvu-takvu sigurnost. Pčele su kao na tacni dobile novu žrtvu za poravnavanje računa i napale Boru po rukama i stomaku, nemilice ga ubadajući.
- Nije me ispuštao, a pčele nisu odustajale. Sve mi je bilo u izmaglici - kaže pčelar Miša.
I tada se desilo čudo... Ostavljen nasred dvorišta, stari pčelar je uspeo da se dokopa obližnje klupe i potraži predah, dovikujući ženi i komšijama da ga poliju vodom. Znao je iz iskustva da pod ledenom vodom pčele padaju kao gromom pogođene. Oterala ih je tek treća kanta spasonosne vode. Dotad je čitavo selo bilo na nogama, pa je dotrčala i medicinska sestra Marija sa spremljenom injekcijom protiv alergije. Više puta je pokušavala da priđe čika Miši i ubrizga mu injekciju, ali to joj nije dopuštao razjareni ostatak pčela. Najzad je našla mjesto na telu i ubrizgala injekciju, a i pčelareva supruga Vera je u međuvremenu pronašla kapsulu protiv alergije i dala unesrećenom suprugu. Seljani su pozvali Hitnu pomoć iz Ćuprije... Neverovatno je, ali pored svih uboda čika Miša je bio toliko svestan da je povadio oko 200 ubojitih žaoka iz svog tela, na kojem je bilo načičkano skoro hiljadu.

Izvor - Alo

Велика Госпојина

У црквеном дворишту и порти манастира Раваница у селу Сењу, поводом сеоске заветине "Велике Госпојине", било је веома свечано и весело. Мештани овог краја на себи својствен начин, дружењем, обележили су свој празник Велику Госпојину.

У порти манастира могли су се видети, бројни верници из Ћуприје, Сења, Параћина, Јагодине те околних села Поморавског округа. Палили су свеће и молили се Богу, мајци Божијој и свим свецима за здравље, успех и напредак њихових породица и за мир и спокој преминулих чланова њихових фамилија на достојанствен начин, тихо и богојажљиво. Смерне и готово неприметне монахиње манастира Раваница биле су добре домаћице великом броју гостију које су, како Црква заповеда, угостиле на начин добро познат у Србији, несебично и домаћински. Верници су са друге стране то знали да цене поштујући кућни ред манастира Раваница и чувајући имовину и околину једног од највећих драгуља СПЦ и васцеле Србије.

Недеља 06.09.2009. Рударски техничар Миленко Илић (44) из Деспотовца, на свом имању је направио јединствени парк у којем се налазе макете српских манастира.

Прву макету коју је направио био је управо манастир Раваница, а у томе му је помогла његова супруга која је грађевински техничар. Задовољан изгледом макете, он је наставио да прави нове и за четири године направио је досадашњих четрнаест макета, а идеју за овај пројекат је добио читајући „Историја манастира и цркава Србије“.

Вреди посетити парк у Деспотовцу, који је туристичка организација Деспотовца уврстила у своју понуду и видети прелепу макету манастира Раванице, као и остале макете српских манастира и цркава.

10 НОВИХ РАЗЛОГА ЗАШТО ДОЋИ У СЕЛО СЕЊЕ

1. Ако одлучиш да дођеш колима у Сење и то негде у поноћ, на путу за село, где се налази мост, видећеш нешто чудно (неке чудне сподобе претрчавају пут, светла у даљини, која како им прилазиш нестају и.т.д.);

2. У продавници служе ракију, као да си у кафани, а уместо кусура можеш добити жваку или чоколадну бананицу;

3. Више не мораш да идеш у шљивар како би имао домет на мобилном;

4. На неким местима можеш прочитати да се родио Христо, па лепо пише "Христо се роди";

5. Можеш да се возиш у мотокултиватору (фрези), а да ти се нико не смеје због тога;

6. Одеш на сахрану и слатко се наједеш и напијеш, док слушаш бабе како наричу над покојником;

7. Слушаш локални радио на коме родбина поздравља гастарбајтере и целу фамилију, почевши од: маме, тате, бабе, деде, тетке, тече, стрица, стрине, ујака, ујне, чукун-бабе, кума, куме уз неку хистеричну песму;

8. Чујеш невероватне пустоловине Миодрага Буљанчевића Шифе;

9. Можеш да шеташ гумене опанке, познате у овом крају као опанџуке и нико да их не примети на теби;

10. Пази се када улазиш на игралиште Ф.К. Полет из Сења, понекад се ту налазе свиње, па да те не изеду.

СМЕТА ИМ МАНАСТИР

Док у Србији шиптарски терористи настављају са убијањем Срба на Косову и паљењем православних светиња, поједини новинари из новинског листа "Ало", желе да скрену пажњу народу са правог проблема у Србији. Њима су засметали клима-уређаји монтирани на манастиру Раваница. Чак су се обратили и Републичком заводу за заштиту споменика културе, не би ли наводно решили проблем.
Kao и увек, демонократска власт ништа не предузима по питању православних светиња, док је заиста немогуће издржати више часовно богослужење у овом летњем периоду.

Следећи текст је из поменутог новинског листа:

Субота 18.07.2009. Марија, игуманија овог манастира који припада Браничевској епархији, каже за „Ало!“ да је несносна врућина у летњем периоду натерала сестринство манастира да угради два клима-уређаја, чије се спољне јединице налазе на фасади манстира.
- И нама ови клима-уређаји боду очи, али шта да радимо. И ми смо људи. Богослужења некада трају и више од три сата. Последњих година, у ово време, вероватно због промене климе, у цркви је напросто неиздрживо – каже игуманија.
- Владика Игњатије нам је сугерисао да једну климу која је посебно „бола очи“ преместимо и ми смо то урадили – каже она уз опаску да држава није учинила ништа да реши овај проблем, па су морали да се сналазе како знају и умеју.
Владика Игњатије је јуче, како су нам рекли у епархији, био на путу, тако да нисмо успели да сазнамо шта мисли о овом проблему, а у Републичком заводу за заштиту споменика културе кажу да црква од њих нема дозволу за овакве пројекте.
– Ако је била потребна климатизација, то се ради на сасвим други начин. Уради се стручни пројекат и трага за решењима која не подразумевају ружење објеката – каже историчар уметности Марко Омчикус, који је био и директор овог завода. Према његовим речима, законске претпоставке постоје, али је проблем што држава, када је Црква у питању, нема снаге ништа да предузме. С Црквом, кажу у Заводу, нема никакве сарадње, а обе стране се слажу да је главни кривац за овакву ситуацију власт која на овај начин може да упропасти и оно што својевремено нису успели ни Турци.

Обилазак манастира Раваница

Среда 17. јун 2009. Прослављени тениски тренер Јелена Генчић, која је учила најбољег српског играча Новака Ђоковића, водиће од 15. до 29. јула дечији тренинг камп на Букуљи код Аранђеловца. Кампу ће присуствовати 40 деце узраста од 10 до 16 година, без обзира на њихово претходно тениско искуство. Деца ће током кампа четири сата дневно играти тенис, на располагању ће им бити и терени за одбојку, кошарку и фитнес, а током камповања обилазиће и манастир Раваницу. Реализацију кампа помоћи ће и компанија Ђоковићеве породице „Femili sport“

Протестом сменили директора

Уотрак 9. јун 2009. Ћуприја - Радници Фабрике кондиторских производа “Раваница” у Ћуприји протестом су натерали члана Управног одбора Драгишу Илића, кога је држава овластила да упоравља предузећем, да поднесе оставку. Радници су протестовали испред Илићеве куће у селу Сење јер, како кажу, по први пут за 50 година откако фабрика постоји, нису примили плату. Илићеву кућу обезбеђивало је неколико десетина полицајаца, а неки од радника завршили су у болници јер су због велике врућине пали у несвест. Илић најављује да ће тужити организаторе протеста због узнемиравања.
Илић, иначе надзорник за осуђенике у Казнено поправном заводу у Ћуприји, поднео је оставку на функцију члана УО и одрекао се овлашћења Владе Србије да располаже средствима на динарском и девизном рачуну, као и неограниченог заступања предузећа у спољнотрговинском и унутрашњем промету. Драгиша Илић је у писму Влади Србије написао да су протести радника испред његове куће причинили велику материјалну штету и стрес њему и његовој породици, те да ће организаторе тужити. Посебно је истакао да је њему и његовој жени спречен одлазак на посао, као и да му је безбедност била угрожена.

Извор - Блиц